У једном далеком краљевству, за које чак ни гоогле никад није чуо, у слепој мрљи видовите Бранке, живео је један мали народ који се није звао Штрумпфови. И тако је тај мали народ, за сада без доброг имена, живео спокојно и срећно јер није имао друге алтернативе. Људи су били добри једни према другима, није постојао конфликт интереса (а самим тим, ни профит). Доприноси и пензије су уплаћивани редовно, буџет је био ко божићно прасе, а деца су расла безбрижно и весело.
Углавном, доста о том народу, то је један досадан народ који није вредан чак ни лаке литературе.
Филип Срећковић
