Интервју са Чаком Норисом
До ексклузивног интервјуа са Чаком Норисом дошли смо посредством Владе Путина, Чаковог дугогодишњег дубл-парнтера у олимпијском спорту екстремна пријатељства.
ОЈ: Својевремено сте признали како сте изненађени писањем једног дневног листа како бесплатне акција неће бити исплаћене грађанима Србије...
Норис: Ваш министар ми је објаснио да су то глупости таблоидне штампе јер ће акције бити исплаћене по азбучном реду. А то што сам ја први који их је добио није никакав преседан. Погледајте мало шта пише о мени на интернету и све ће вам бити јасно - Чак Норис је увек први на сваком списку, било да је реч о азбуци, абецеди, ћирилици или латиници! Мислим да ни Мило не би смео да се шали са тиме.
ОЈ: Кад сте већ поменули Милета, знате ли да вас у Републици Српској пореде са њиховим премијером?
Норис: Ок, колико сам информисан, његова изјава да се неће одрећи Дејтона је злоупотребљена. Баш смо пре неки дан скакали са мостарског моста и он ми рече да их је само подсетио да сам ја гарант Дејтонског споразума и да му се, уколико имају неки проблем, слободно обрате.
ОЈ: И јесу ли вам се обратили?
Норис: Откуд знам... Добијам на милионе писама, мејлова и смс-ова дневно. Кад да стигнем то све да прегледам?! Нисам ја Чак, бре, Чак Норис! У ствари, јесам, али рецимо да ми то није у приоритету.
ОЈ: Добро, али реците ми каква је то порука Дејтонском споразуму, тај скок у Мостару... Ипак је то федерација БиХ?
Норис: Каква, бре, федерација? Мостарска петља! Скакали смо са Мостарске петље на бетон! У Мостару имају споменику Брусу Лију, а ја на провокације не наседам.
ОЈ: Јесте ли том приликом упознали и градоначелника Београда?
Норис: Ах, да, диван момак... И он се ту негде мувао, расељавао је неке фавеле испод Газеле како Миле и ја не бисмо некога повредили при доскоку.
ОЈ: Господине Норис, одлично познајете Србију. Намеравате ли да се овде активирате на неки начин? Ево, рецимо, Памела Андерсон улаже у Црну Гору, Берни Еклстон у Лакташе, Жика намерава да купи стан... Имате ли и ви сличних идеја?
Норис: Да, намеравам да постанем директор непостојеће Заставе, и то у име Фијата. Тако ћу извући Заставу из дугова. То ми је синуло једног јутра док сам се рекреирао у ђакузију са 6 алигатора и мојим пријатељем Брусом Вилисом, који ми је испричао све најлепше о вашем аутомобилу југо који се производио у тој фабрици...
ОЈ: Чуо сам да сте добили позив да радите неке опасне дубл сцене председнику Србије?
Норис: Истина је да смо у сталном контаку. Мислим, кабинет и ја. До сада смо имали потпис једног закона и део војне вежбе - тренутак када се наздрављало шампањцем. Наравно, мој менаџер је водио разговоре и о признавању Косова, али тренутно им је на располагању веома мали буџет од стране ММФ-а. Сада се само плашим да ме Млађа и Чеда конзорционо не издампингују у овом послу.
ОЈ: Реците ми, на крају, имате ли поруку за обичну српску породицу која преживљава са 30.000 динара месечно?
Норис: Моја препорука је да редовно плаћају ТВ претплату јер с Тијанићем се није зезати!
ОЈ: Значи тако?
Норис: Значи, Мунзе конза, знам за један град, поред је Београд!
ОЈ: Још нешто... Приликом пријема власничког листа у вредности од хиљаду евра изјавили сте да ћете их уложити у Србију. То нас је све обрадовало јер нисмо очекивали да ће један Американац подржати наше европске интеграције плаћене руским гасом...
Норис: Америка и Хавана биће земља Радована!
Разговор (спро)водио Филип Срећковић
